Antiinflamatorni efekti statinske terapije kod bolesnika sa koronarnom bolešću i dijabetes melitusom tip 2

Rad autora bloga objavljen u časopisu Naučni podmladak 3-4/2006. (Stručni časopis studenata Univerziteta u Nišu-Sveska za medicinske nauke).

Uvod

Kardiovaskularna oboljenja (KVB) u čijoj osnovi leži ateroskleroza, danas su najčešći uzrok smrti u svetu (50% ukupnog mortaliteta), na drugom mestu su maligni tumori sa 22 % i na trećem plućna oboljenja sa 10%. Od ukupnog mortaliteta na ishemijsku bolest srca dolazi preko 30%. U 2001. godini u Jugoslaviji je smrtnost zbog kardiovaskularnih uzroka iznosila 56%. Trend rasta umiranja od koronarne bolesti u našoj zemlji se povećava, dok je u razvijenim zemljama umiranje od kardiovaskularnih oboljenja smanjeno znatno ispod 50% i to naročito za infarkt miokarda.¹ To je postignuto uspešnim modifikovanjem faktora rizika za nastanak ateroskleroze (rigorozna zabrana pušenja, aerobna fizička aktivnost, ishrana bez holesterola i zasićenih masnih kiselina, redukcija telesne težine kod gojaznih osoba, lečenje hipertenzije i dijabetesa i snižavanje povišenih lipida u krvi širokom primenom hipolipemika).²

Dijabetes melitus tip 2 je značajan faktor rizika za nastanak KVB, kako kod muškaraca tako i kod žena. Podaci iz prospektivnih studija navode da je rizik od KVB 2-4 puta veći u DM tip 2 bolesnika nego u nedijabetičara i da godišnja stopa fatalnih i nefatalnih KVB kod bolesnika sa DM tip 2 iznosi 2-5%.³ Učestalost infarkta miokarda (IM) i smrtnosti od koronarne bolesti (KB) je ista kod dijabetičara bez KVB i kod nedijabetičara sa već postojećom KVB.⁴

Ateroskleroza je kompleksan multifaktorijalan proces koji nastaje kao ekscesivan inflamatorno/fibroproliferativan odgovor na različite forme oštećenja arterijskog endotela. U ključne momente spada poremećaj endotelne funkcije, akumulacija lipida u intimi arterije, mobilisanje leukocita, formiranje masne pruge, proliferacija glatkomišićnih ćelija, reorganizacija ekstracelularnog matriksa i stvaranje plaka. ⁵

Ono što je danas poznato jeste da je imuni sistem vrlo rano uključen u inicijaciju ateroskleroze igrajući dominantnu ulogu u razvoju inflamatorne reakcije u plaku. Inflamatorna reakcija posredovana makrofagima dovodi do oslobađanja interleukina-6 (IL-6) i povećane produkcije CRP. Ekspresija adhezivnih molekula na endotelnim ćelijama omogućava vezivanje i trombocita i razvoj prokoagulantne aktivnosti endotela.⁶

Jedna od većih studija “Edinburgh Artery Study” je pokazala da su CRP, IL-6, ICAM-1, VCAM-1, i E-selektin molekularni markeri udruženi sa pojavom i progresijom ateroskleroze.⁷ Pokazano je da i neki drugi biomarkeri mogu da predvide rizik za KV događaj ne samo kod bolesnika sa postojećom KB već i onih bez klinički manifestne aterosklerotske bolesti. To su pre svega: fibrinogen, koncentracija albumina, broj leukocita, koncentracija antitela i cirkulišućih imunih kompleksa.^8,9

Bazirano na rezultatima velike “Heart Protection Study-HPS” statini su definisani kao lekovi u lečenju lipidnih poremećaja i redukciji KV morbiditeta i mortaliteta.⁵ Primarni mehanizam njihovog delovanja je sposobnost da inhibiraju 3-hidroksi-3-metil glutaril koenzim A reduktazu, ključni enzim u sintezi endogenog holesterola. Na taj način oni ostvaruju antilipemični efekat jer smanjuju količinu ukupnog i LDL-C. Međutim, postoje i brojni sekundarni korisni mehanizmi koji obuhvataju direktno anti-inflamatorno delovanje, popravljanje endotelne funkcije i antioksidativni efekat, za koje je pokazano da imaju podjednak značaj kao i antilipemični efekti statina u sprečavanju razvoja AS i DM tip 2.^5,10

Cilj rada:

Cilj rada bio je odredjivanje antiinflamatornih efekata statinske terapije kod bolesnika sa koronarnom bolešću i dijabetes melitusom tip 2, kroz praćenje pokazatelja sistemskog inflamatornog odgovora.

Bolesnici i metodologija

Analizirano je 70 bolesnika obolelih od koronarne bolesti sa dijabetes melitusom tip 2. Bolesnici su ispitivani u Institutu za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika -Niška Banja i Institutu za patofiziologiju Medicinskog fakulteta u Nišu. Bolesnici su podeljeni u dve grupe, u odnosu na tip antilipemične terapije. U I grupi je 35 bolesnika na higijensko-dijetetskom režimu terapije, a u II grupi je 35 bolesnika na antilipemičnoj terapiji statinima (ekvivalent dnevne doze od 20mg simvastatina). Svi bolesnici imaju dokazan dijabetes melitus tip 2 i otpočetu hipoglikemijsku terapiju. Vreme od postavljanja dijagnoze KB i trajanja statinske terapije u obe grupe iznosilo je minimalno godinu dana.

Da bi se odredio antiinflamatorni efekat hipolipemične terapije vršeno je određivanje broja leukocita, koncentracije albumina, fibrinogena i visoko senzitivnog-C reaktivnog proteina. Odrađivani su ćelijski adhezioni molekuli: vaskularni adhezioni molekul VCAM-1 i intracelularni adhezioni molekul ICAM-1.

Statistička obrada je urađena programima Excel 7.0, korišćenjem standardnih deskriptivnih metoda. Analiza podataka vršena je Student-ovim t testom i Fisherovim testom egzaktne verovatnoće.

Rezultati

Opste karakteristike bolesnika na higijensko dijetetskom tretmanu prikazane su u Tabeli 1.

Tabela 1. Karakteristike bolesnika sa aterosklerozom na higijensko dijetetskom tretmanu

	broj	(%)	starost (god.)	dijabetski staž (god.)	trajanje KB (god)	trajanje dislipidemije (god.)
žene	12	34*	63± 1.10	16.5±2.64	2.01±1.2	7.65±2.73
muškarci	23	66	62.75±5.97	13.7±9.83	7.5±2.73*	2.1±0.75*
ukupno	35	100	62.83±4.84	14.6±8.07	5.61±2.1	6.95±2.25

* p<0.05;>

Urađeni Hi² test pokazuje značajno veću zastupljenost muškaraca u ovoj grupi (p<0.05). style="">

Vrednosti inflamatornih pokazatelja kod bolesnika na higijensko dijetetskoj terapiji prikazane su u Tabeli 2.

Tabela 2.Inflamatorni faktori rizika za nastanak aterotrombotskih oboljenja

	žene	muškarci	ukupno
Broj leukocita (G/l)	9.63±1.02***	5.38±0.73	6.23±1.87
Albumin (g/l)	48±1.2**	45.25±0.86	46.6±1.05
Fibrinogen (g/l)	2.89±0.6*	2.11±0.54	2.26±0.58
hsCRP (mg/l)	10.5±2.6***	3.73±1.67	5.1±3.2
VCAM-1 (ng/ml)	8.47±0.95	9.57±1.3	9.3±1.21
ICAM-1 (ng/ml)	9.22±1.01**	6.91±1	7.48±1.35

* p<0.05;>

Podaci prikazani u Tabeli 2, jasno ukazuju da bolesnice iz ove grupe imaju nepovoljniji profil inflamatornih pokazatelja u odnosu na muškarce. Ovo se ogleda u značajno većem broju leukocita (p<0.001),>

Opšte karakteristike ispitivanih bolesnika na terapiji statinima prikazane su u Tabeli 3.

Tabela 3. Karakteristike bolesnika sa aterosklerozom na terapiji statinima

	broj	(%)	starost (god.)	dijabetski staž (god.)	trajanje KB (god.)	trajanje dislipidemije (god.)
žene	20	57	65±5.86	7.35±8.02	8.05±6.36	9±7.4
muškarci	15	43	62.57±6.04	7.72±4.67	6.75±2.43	7.71±4.14
ukupno	35	100	63.93±5.97	7.51±6.67	7.61±5.34	8.4±6.13

NS za sve parametre

Prosečna starost bolesnika, dužina trajanja dijagnostikovanog DM tip 2, koronarne bolesti i dislipidemije nije se značajnije razlikovala između polova. U ovoj grupi postoji pravilna zastupljenost bolesnika u odnosu na pol (Tabela 3).

Biohemijska ispitivanja su obuhvatila merenje različitih markera inflamacije za koje se smatra da imaju ulogu u patogenezi aterosklerotskog procesa. Vrednosti ovih parametara kod bolesnika na terapiji statinima prikazane su u Tabeli 4.

Tabela 4. Inflamatorni faktori rizika za nastanak aterotrombotskih oboljenja

	žene	muškarci	ukupno
Broj leukocita (G/l)	6.41±0.8	6.22±0.78	6.32±0.78
Albumin (g/l)	48.6±0.97	47.82±2.36	48.4±1.32
Fibrinogen (g/l)	2.82±1.18	2.52±0.5	2.69±0.94
hsCRP (mg/l)	3.32±2.44	3.89±1.02	3.57±1.94
VCAM-1 (ng/ml)	10.36±4.71	10.37±2.11	10.36±3.67
ICAM-1 (ng/ml)	9.99±7.09**	4.59±2.47	7.5±6.03

**p<0.01

Podaci prikazani u Tabeli 4, ukazuju na slične vrednosti ispitivanih inflamatornih pokazatelja između polova, osim vrednosti ICAM-1 molekula koji su ispoljavali znatno niže vrednosti kod muškaraca u odnosu na žene (4.59±2.47 vs. 9.99±7.09, p<0.01).>

Antiinflamatorni efekat primenjene statinske terapije i njen značaj u redukciji rizika za naknadne kardiovaskularne događaje određivan je poređenjem inflamatornih faktora rizika između grupa bolesnika sa različitim terapijskim tretmanima dijabetesne dislipidemije (Tabela 5)

Tabela 5. Inflamatorni faktori rizika za nastanak aterotrombotskih oboljenja

	statini	dijeta
broj leukocita (G/l)	6.32±0.78	6.23±1.87
albumin (g/l)	48.4±1.32*	46.6±1.05
fibrinogen (g/l)	2.69±0.94	2.26±0.58
hsCRP (mg/l)	3.57±1.94	5.1±3.2*
VCAM-1 (ng/ml)	10.36±3.67	9.3±1.21
ICAM-1 (ng/ml)	7.5±6.03	7.48±1.35

* p<0.05

Antiinflamatorni efekat statinske terapije najbolje se ogleda u manjim vrednostima hsCRP, i višim vrednostima albumina (p<0.05)>

Diskusija

U ispitivanim grupama bolesnika ne postoje značajnije razlike u starosti bolesnika i trajanju DM tip 2 između muškaraca i žena. Jedino je trajanje KB bilo značajno duže a trajanje dislipdemije kraće kod muškaraca u grupi na higijensko dijetetskom režimu. U skladu sa tim nije se očekivala značajnija razlika u vrednostima biomarkera sistemskog inflamatornog odgovora, imajući u vidu da ova razlika ne postoji u opštoj populaciji. Međutim, većina ispitivanih parametara sistemskog inflamatornog odgovora pokazala je znatno više vrednosti kod žena u odnosu na muškarce u grupi na higijensko dijetetskom tretmanu. Jedino se vrednosti VCAM-1 nisu značajnije razlikovale između polova. U grupi sa aterosklerozom na statinskoj terapiji ova polno uslovljena razlika se gubi, i jedino ICAM-1 ostaje značajno veći kod žena.

Time se potvrđuje veći rizik za pojavu ateroslerotskih vaskularnih događaja kod žena obolelih od DM tip 2. U odnosu na pol prisutan je znatno povoljniji efekat statinske terapije kod žena koji dovodi do veće redukcije inflamatornih pokazatelja rizika za KB i dovodi ih na vrednosti slične onima nađenim kod muškaraca. Na taj način primena statinske terapije u bolesnika sa DM tip 2 anulira “višak” rizika koji postoji kod žena u odnosu na muškarce.

Efekat statinske terapije praćen je upoređivanjem vrednosti inflamatornih faktora rizika između ove dve grupe na različitim hipolipemičnim tretmanima. Pokazalo se da je u sekundarnoj prevenciji dugotrajna statinska terapija dovela do značajne redukcije vrednosti hsCRP i povećanja koncentracije albumina.

U studiji koja je skoro završena “the Reversal of Atherosclerosis with Aggressive Lipid Lowering (REVERSAL)”¹² dati su najači klinički dokazi o nezavisnom efektu statina na redukciju kardiovaskularnog rizika posredstvom sniženja vrednosti CRP. U FRISC studiji Lindahl i sar. su među 917 dijabetičara sa akutnim koronarnim sindromom utvrdili da je početna vrednost CRP bila značajan samostalan prediktor konačnog ishoda.¹³

U ovom ispitivanju vrednosti hsCRP su bile niže za oko 30%, a vrednosti albumina za oko 5% više, kod ispitivanih bolesnika na terapiji statinima u odnosu na samostalnu primenu higijensko-dijetetske terapije.

Ovo je značajna redukcija koja je u skladu sa nalazima drugih autora koji iznose podatke da statini smanjuju vrednosti hsCRP za 30% do 40%, nezavisno od njihove sposobnosti da snize vrednosti holesterola, što ukazuje na grupni efekat statina. Međutim hsCRP prestavlja najači biomarker za pojavu i razvoj KB, čija prognostička vrednost prevazilazi LDL-C i Framingham-ski rizik skor.¹⁴ Pored toga što je moćan marker rizika CRP ispoljava proinflamatorna i proaterogena svojstva. On predstavlja i meru ukupnog inflamatornog odgovora organizma te ga treba posmatrati i kao dobar pokazatlj efikasnosti antiinflamatornog terapijskog odgovora.

Kliničkim studijama sekundarne prevencije je pokazano da najveću redukciju rizika imaju bolesnici sa višim vrednostima CRP u odnosu na normalne nivoe CRP. Imajući na umu da su vrednosti CRP znatno povišene u metaboličkom sindromu i DM tip 2, može se očekivati značajniji efekat statina, na sniženje vrednosti CRP i redukciju rizika za razvoj aterosklerotskih oboljenja. To se i pokazalo u ovom istraživanju kao i u sličnoj studiji kod bolesnika sa DM tip 2, gde je redukcija CRP na intenzivnoj statinskoj terapiji bila 15-47% tokom 6 meseci.¹⁵

Kod dijabetičara povećani nivoi E-selektina, VCAM-1 i ICAM-1 su nezavisni prediktori kardiovaskularnog mortaliteta.¹⁶ Međutim, postoje rezulltati koji ukazuju da su jedino vrednosti ICAM-1 značajnije povezane sa pojavom manifestene aterosklerotske bolesti kod dijabetičara nakon 5 godina praćenja.¹⁷

U ovom ispitivanju kod dijabetičara na sekundarnoj prevenciji KB, terapija statinima nije pokazala efekat na promenu vrednosti ICAM-1 i VCAM-1.

Imajući u vidu da su su ispitivani bolesnici imali dijagnostikovanu KB najmanje godinu dana, nalaz je u skladu sa činjenicom koju navode neki autori da su ICAM-1 i VCAM-1 markeri inicijalne faze ateroskleroze. Ujedno, ovo je u saglasnosti sa istraživanjem Wiklund-a i sar. koji pokazuju da terapija statinima ne smanjuje vrednosti ICAM-1 kod bolesnika sa DM tip 2.¹⁸

U ovom ispitivanju nije registrovana promena ukupnog broja leukocita kod primene statinske terapije, mada je njihov prediktivni značaj jasno pokazan u Framingham-skoj studiji. Naime kod bolesnika bez KB pokazana je značajna povezanost prve pojave KB sa ukupnim brojem leukocita. Porast broja leukocita za 1x10⁹ /l povećavao je za 32% rizik za razvoj KB kod muškaraca i 17% kod žena pušača.¹⁹

Značajan porast koncentracije albumina registrovan kod bolesnika na terapiji statinima ima svoj prognostički značaj koji je postao vidljiv zahvaljujući rezultatima nekih populacionih studija koje su pokazale povezanost koncentracije albumina i pojave KB. Iako je albumin negativni reaktant akutne faze, koronarni rizik se smanjuje sa povećanjem koncentracije albumina. Albumini su takođe sagledavani u NHANES I studiji (9-16 godina) i ustanovljeno je da su oni značajni prognostički faktori za razvoj KB.²⁰ Realtivni rizik kod vrednosti albumina viših od 44 g/l bio je 0.51 u odnosu na niže vrednosti sa rizikom od 0.70. U studiji koja je ispitivala faktore rizika za kardiovaskularni mortalitet nađeno je povećanje relativnog rizika od 2.5 kod žena sa albuminima <38 style=""> bile >43 g/l.²¹

Iako fibrinogen ima važnu ulogu u hemostazi i povećanom riziku za trombozu, jer je protein akutne faze i značajno utiče na viskoznost seruma i brzinu sedimentacije eritrocita, pokazano je da on ima usku povezanost sa različitim faktorima rizika za nastanak KB. Ovo se pre svega odnosi na starost, pušenje, koncentraciju LDL-C, fizičku aktivnost i krvni pritisak. Meta-analiza 6 prospektivnih studija pokazuje da visoke vrednosti fibrinogena 2.3 puta povećavaju relativni rizik za nastanak KB.²¹ Analiza koju je iznela “Scottish population study” na preko 11000 osoba praćenih 7.6 godina sa postojećom KB pokazala je značajnu povezanost koncentracije fibrinogena sa rizikom za pojavu KVB. Naglašava se da je relativni rizik od 1.8 prisutan kod osoba čije su vrednosti fibrinogena u gornjoj trećini u poređenju sa osobama čije su vrednosti fibrinogena u donjoj trećini opsega. Generalno, ovaj rizik odgovara promeni koncentracije fibrinogena od 1g/l.²¹

Zaključak

1.Žene obolele od DM tip 2 imaju izraženije lipidne i inflamatorne poremećaje u odnosu na muškarce sa DM tip 2. Primena statinske terapije anulira ovaj višak kardiovaskularnog rizika koji postoji između polova, što ukazuje na veću korist primene statinske terapije kod žena.

2.Pored ovih polno uslovljenih efekata terapija statinima ispoljava značajno antiinflamatorno delovanje koje se najbolje sagledava kroz redukciju koncentracije hsCRP i porast koncentracije albumina.

Literatura

1. Ostojić M, Vukčević V, Dimković S i sar. Novine u prevenciji ishemijske bolesti srca. Balneoclimatologia 2003;27:69-81.

2. Ilić S. Efekti Simvastatina u prevenciji koronarne bolesti. U: Savić T i sar., ur. Evaluacija dijagnostika i terapija dislipidemija. Zbornik radova Dislipidemija i ateroskleroza I izdanje; 2003 Maj 5-7; Niš: Punta; 2003. p.334-43.

3. Hafner SM, Lehto S, Ronnemaa T, Pyorala K, Laakso M. Mortality from Coronary Heart Disease in Subjects With Type 2 Diabetes and in Nondiabetic Subjects With and Without Prior Myocardial Infarction. N Engl J Med 1998; 339:229-34.

4. James H. O,Keefe, Loren Cordain, William H. Harris, et al. Optimal Low-density lipoprotein is 50 to 70 mg/dl. Lower Is Better and Physiological Normal. JACC 2004; 43:2143-7.

5. Gotto AM, Pownall HJ. Manual of lipid disorders. Reducing the risk for coronary heart disease. Philadelphia: Lippincott Williams and Wilkins, 2003.

6. Brownlee M. Biochemistry and molecular cell biology of diabetic complications. Nature 2001;414:813-20.

7. Tzoulaki I, Murray GD, Lee AJ, Rumley A, Lowe GD, Fowkes FG. C-Reactive Protein, Interleukin-6, and Soluble Adhesion Molecules as Predictors of Progressive Peripheral Atherosclerosis in the General Population. Edinburgh Artery Study. Circulation. 2005;112:976-983.

8. Nissen SE, Tuzcu EM, Schoenhagen P, Crowe T, Sasiela WJ, Tsai J et al. Statin therapy, LDL-C, C-reactive protein, and coronary artery disease. N Engl J Med 2005;352:29 –38.

9. Djindic B, Damnjanovic G, Mitrovic V, Sokolovic D. Diabetic dyslipidemia and atherosclerosis. Vojnosanit Pregl 2004; 61(1):71-5.

10. Gotto AM. Antioxidants, Statins, and Atherosclerosis. J Am Coll Cardiol 2003;41:1205–10.

11. WOSCOPS Study Group. Screening experience and baseline characteristics in the West of Scotland Study. Am J Cardiol 1995;76:785-91.

12. Nissen SE, Tuzcu EM, Schoenhagen P, Crowe T, Sasiela WJ, Tsai J et al. Statin therapy, LDL-C, C-reactive protein, and coronary artery disease. N Engl J Med 2005;352:29 –38.

13. Lindahl B, Toss H, Siegbahn A, Venge P, Wallentin L, the Fragmin during InStability in Coronary artery disease (FRISC) Study Group. Markers of myocardial damage and inflammation in relation to long-term mortality in unstable coronary artery disease. N Engl J Med 2000;343:1139–47.

14. Tiong A, Brieger D. Inflammation and coronary artery disease. Am Heart J 2005;150:11-8.

15. van de Ree MA, Huisman VM, Princen HMG, et al. Strong decrease of high-sensitivity C-reactive protein with high-dose atorvastatin in patients with type 2 diabetes mellitus. Atherosclerosis 2003;166:129– 35.

16. Pearson TA, Mensah GA, Alexander RW, Anderson JL, Cannon RO, III, Criqui M, Fadl YY, Fortmann SP, Hong Y, Myers GL, et al. Markers of inflammation and cardiovascular disease: application to clinical and public health practice: a statement for healthcare professionals from the Centers for Disease Control and Prevention and the American Heart Association. Circulation 2003;107:499–511.

17. Jude EB, Douglas JT, Anderson SG, Young MJ, Boulton AJ. Circulating cellular adhesion molecules ICAM-1, VCAM-1, P- and E-selectin in the prediction of cardiovascular disease in diabetes mellitus. Eur J Intern Med 2002;13:185–9.

18. Wiklund O, Mattsson-Hulten L, Hurt-Camejo E, Oscarsson J. Effects of simvastatin and atorvastatin on inflammation markers in plasma. J Int Med 2002;251:338–47.

19. Kanel WB, Anderson K, Wilson PWF. White blood cell count and cardiovascular disease. J Am Med Assoc 1992;267:1253-6.

20. Gillum RF, Ingram DD, Makuc DM. White blood cell count, coronary artery disease and death: the NHANES I Epidemiological Follow-up Study. Am Heart J 1993;125:855-63.

21. Van Lente F. Markers of inflammation as predictors in cardiovascular disease. A Clin Chim Acta 2000;293:31-52.

Transhumanizam – za i protiv

Članak autora bloga objavljen u časopisu Astronomija broj 30.

(časopis za popularizaciju astronomije i srodnih nauka)

Osamdesetih godina prošlog veka priličan broj naučnika i futurologa, ali i umetnika iz SAD-a počinje da se sakuplja oko jedne radikalno nove ideje koja je vrlo brzo prerasla u ono što danas nazivamo - transhumanistički pokret. Transhumanizam je radikalno novo gledište zasnovano na ideji da evoluciju čoveka možemo ubrzati i usmeriti u željenom pravcu, a u smislu povećanja čovekovih mentalnih i fizičkih sposobnosti uz upotrebu najnovijih naučno-tehničkih dostignuća poput genetskog inžinjeringa i nanotehnologije. Dakle pokret afirmiše potrebu za poboljšanjem čoveka preuzimanjem evolucije u sopstvene ruke tj. prelaskom u tzv. “samodizajnirajuću fazu” evolucije što bi samim tim dovelo do toga da čovečanstvo otvori i novu stranicu u istoriji ljudske vrste. Sami transhumanisti definišu svoj pokret na sledeći način:

1." Intelektualni i kulturni pokret koji afirmiše mogućnost i poželjnost suštinskog poboljšavanja ljudske situacije kroz primenu razuma, posebno korišćenjem tehnologije da se uspori ili eliminiše starenje i ogromno povećaju ljudske intelektualne, fizičke i psihološke sposobnosti”.

2." Istraživanje posledica, obećanja i potencijalnih opasnosti korišćenja nauke, tehnologije, kreativnosti i drugih sredstava da se prevaziđu temeljna ljudska ograničenja."

Iako na prvi pogled deluje da kada govorimo o transhumanizmu mislimo na ambiziozni poduhvat za daleku budućnost već i na sadašnjem stupnju razvoja čovečanstva jasno se naslućuju korenite promene koje neke grane nauka unose u naše živote. Gotovo da je neizbežno, da će sve veći razvoj nanotehnologije u dogledno vreme omogućiti da kontrolišemo u potpunosti sve procese u organizmu što će posledično voditi ka eliminaciji bolesti i znatnim usporenjem starenja. Daljom kombinacijom nanotehnologije i genetskog inžinjeringa, koji je u ekspanziji, bićemo u prilici da svoje intelektualne i fizičke karakteristike dovedemo do maksimuma ili možda i do granica do kojih danas nemožemo ni zamisliti. Ako svemu tome dodamo i napredak u razvoju veštačke inteligencije i otvorenu mogućnost da u doglednoj budućnosti razvijemo samosvesni veštački um, koji će u kombinaciji sa našim saznajnim moćima na revolucionarno novi način da opisuje svet koji nas okružuje, jasna je veličina i značaj fundamentalnih promena koje ovaj pokret nosi sa sobom. Argumenti transhumanista su jasni nalazimo se na nivou razvoja kada možemo svoju dalju evoluciju da preuzmemo u svoje ruke i usmerimo je u željenom pravcu. Naime, imajući u vidu da se npr. ljudska inteligencija neznatno povećala od kamenog doba do današnjih dana zbog čega bismo čekali još čitave milenijume na neznatno poboljšanje inteligencije kada to možemo znatno ubrzati. Slično je i sa mnogim drugim fundamentalnim ograničenjima Homo Sapiensa.

Međutim, da ne bismo suviše uskogrudo shvatali sam transhumanizam treba imati u vidu da se on ne razmatra samo kroz individualni aspekt, na koji smo se ovde uglavnom zadržali, već je mnogo ambiciozniji i razmatra se kroz više sfera. Tako gledano kroz globalnu sferu on obuhvata: veštačku i raspodeljenu inteligenciju, razvoj posthumane civilizacije, tehnološku singularnost, širenje života univerzumom i omega tačku; zatim kroz kulturološku sferu razmatra se kroz: transhumanu umetnost, pisanje, filozofiju, sociologiju, matematiku, futurologiju, lingvistiku, terminologiju i zabavu; kao i
kroz tehnološku sferu koja obuhvata: biotehnologiju, nanotehnologiju, kosmičku tehnologiju i kolonizaciju, kompleksne sisteme, napredne računare, informacioni menadžment, "megascale" inžinjering i prostor-vreme inžinjering.

U sadašnjoj upotrebi transhumanizam i ono što bi mogli nazvati ''trans-čovek'' se odnosi na tranzitivni oblik između humanizma i posthumanizma ili između Homo Sapiensa i Homo Perfectusa ili post-čoveka. Šta bi onda bio post-čovek?! U posthumanizmu bi "post-čovek" mogao na toliko radikalan način da promeni i sebe i okolinu u kojoj živi da najverovatnije ni jedna naša današnja pretpostavka neće biti uspešna. Ono što smeli futurolozi predviđaju kao mogući scenario je da će posthumani umovi biti u mogućnosti da razmenjuju sećanja i iskustva direktno i da će na taj način sama komunikacija dobiti posve drugačije dimenzije. Posthumani umovi, napredne kognitivne arhitekture, najverovatnije će uključiti nove oblike čula koja će im omogućiti veću svestnost i razumevanje čitavog univerzuma.

Ali kako svake radikalno nove ideje povlače za sobom i negativne konsekvence osvrnućemo se i na potencijalne argumente protiv transhumanizma. Naime i sami transhumanisti razmatraju potencijalne opasnosti upotrebe nauke u ove svrhe i pozivaju na opreznost. . Kad se jednom pojavi ovako “poboljšan čovek” to može biti veliki problem, a najčešće navođeni argumenti protiv transhumanizma su:

1. Hubris "Playing God" argument koji se javlja u dve forme: teološku i sekularnu.

Teološku zastupa Vatikan a bazirana je na tome da je navodno nesvojstveno čoveku da zameni pravog Boga. Njihov stav sažet je u izjavi koju je Vatikan dao 2002. godine : "Promena genetskog indentiteta čoveka na taj način da na kraju osoba postane "infrahuman" biće radikalno je nemoralna."

Sekularna forma ovog argumenta bazira se na saznanju da se kloniranje i genetski inžinjering sa zametkom na životinjama sklon greškama i izaziva bitne poremećaje embrionalnog razvoja. Ovaj argument iznosi biolog Stuart Newman koji tvrdi da ćemo upotrebom ovih metoda na humani embrion napraviti neprihvatljiv rizik. Uz to za ovo postoji i zakonska zabrana u mnogim državama i međunarodne konvencije koje su takođe restriktivne u ovom smislu.

2. Argument tzv. "prezira prema mesu" ili "fontana mladosti" argument.
Odnosi se na dogmu transhumanista da će na određenom stupnju razvoja biti moguć “uploading” uma i neka vrsta besmrtnosti na taj način. Filozof Mary Midgley karakteriše ove ideje kao "pseudonaučne snove i proročanstva" povezane sa vizijama o begu od smrti koje su samo hedonističke i nekontrolisane fantazije.
3. Argument trivijalizacije ljudskog identiteta

Bill McKibben tvrdi da je nemoralno da čovek manipuliše sa sopstvenim fundamentalnim aspektima. Odnosno on tvrdi da će takve manipulacije srušiti granice koje obezbeđuju jedinki vrlo značajan sopstveni izbor a takođe čovekov život će biti bez ikakvog smisla u svetu u kome se sve granice mogu tehnološki savladati. On ide i korak dalje pa kaže da bi se trebalo odustati i od korišćenja genetskog inžinjeringa za čisto terapeutske svrhe jer on neizbežno podstiče želju za daljim manipulacijama sa humanim genomom.
4. Argument genetske podele

Biolog Lee Silver i gore navedeni Bill McKibben se slažu da će transhumanizam doneti ozbiljne socioekonomske posledice u društvima gde su podele između bogatih i siromašnih u usponu. Postojaće ogromna disproporcija u dostupnosti tehnika genetskog poboljšanja između bogatih i siromašnih što će na kraju neminovno odvesti u genetsku podelu. Dakle nastaće dvodelno društvo "poboljšanih" i "nepoboljšanih" ukoliko sociodemokratske reforme budu kasnile za primenom metoda za genetsko poboljšanje.
5. Opasnost za moral i demokratiju (Brave New World argument)

Ovde se već iz samog naziva vidi o čemu se radi. Postoji strah da će važne institucije (npr. sudovi) kao fundamentalni oslonci civilizovanog sveta biti onesposobljeni ili uništeni a i da će ljudska etika biti narušena.

6. Dehumanizacija (Frankenstein argument)

Jeremy Rifkin i biolog Stuart Newman se slažu da biotehnologija ima moć da temeljno promeni identitet organizma međutim protiv toga su da se on koristi na ljudima iz razloga što se plaše nejasne granice koja bi nastala između toga da li je neko čovek ili je veštačka tvorevina . Filozof Keekok Lee smatra da bi takav razvoj kao deo jednog ubrzanog trenda u tehnološkoj modernizaciji doveo do pretvaranja "prirodnog" u "veštačko". Sve ovo bi moglo da dovede do ekstrema kao što je proizvodnja i porobljavanje nečeg kao što su humani klonovi, humano-animalne himere i bioroidi.
7. Nasilni eugenizam (Argument eugenetskog rata)

Ovde se navodi eugenetski rat kao najgori mogući scenario. Pojava nasilne genetske diskriminacije podržane od strane države i kršenje ljudskih prava kao što je prinudna "sterilizacija" genetskih defekata i genocid nad "rasama" koje se smatraju inferiornim.
8. Egzistencionalni rizik (Terminator argument)

Najčešće se navodi primer "grey goo" scenarija gde se gubi kontrola nad samoreplikujućim nanorobotima koji uništavaju ceo ekosistem. ili primer iz filma "Terminator". Pristalice ovog argumenta zahtevaju oprezan napredak ili usporeni napredak u "opasnim" područjima kao što je nanotehnologija, AI, nuklearna fizika, genetski inžinjering i sl.

Argumenti protiv transhumanizma će svakako biti prevaziđeni vremenom uz dalji naučnotehnički razvoj, ali kod ovakve temeljne promene kako okruženja u kome živimo tako i sopstvenog genoma neophodan je najveći mogući stepen opreza kako nebismo ponavljali greške koje smo činili u prošlosti kada smo pokušavali da se poigravamo prirodom.